التَّحْذِيرُ مِنْ بِنَاءِ المَسَاجِدِ

عَلَى القُبُورِ

Упозорење на грађење богомоља на гробовима

لِسَمَاحَةِ الشَّيْخِ العَلَّامَةِ

عَبْدِ العَزِيزِ بْنِ عَبْدِ اللهِ بْنِ بَازٍ

رَحِمَهُ اللهُ

Аутор Уважени шејх

Абдул-Азиз бин Абдуллах бин Баз

بِسْمِ اللهِ الرَّحمَنِ الرَّحِيمِ

Десета порука:

Упозорење на грађење богомоља на гробовима

У име Аллаха, и хвала Аллаху, и нека су салавати и селами на Аллаховог Посланика.

А затим: Прочитао сам оно што је објављено у трећем броју часописа „Лига исламских наука“, у рубрици (Вести о муслиманима у протеклом месецу): да Лига исламских наука у Хашемитској Краљевини Јордан намерава да подигне богомољу изнад пећине која је недавно откривена у селу Ер-Рехиб, а то је пећина за коју се каже да су у њој спавали становници Пећине, чији се помен наводи у Часном Кур'ану. Крај навода.

С обзиром на дужност саветовања ради Аллаха и Његових робова, сматрао сам да треба да упутим поруку у истом часопису Удружењу за исламске науке у Хашемитској Краљевини Јордан, чија је суштина савет Удружењу да одустане од своје намере да подигне џамију над поменутом пећином. А то је зато што је подизање џамија на гробовима веровесника и добрих људи, као и на њиховим споменицима, нешто што је потпуни исламски шеријат забранио и на шта је упозорио, проклињући онога ко то чини; јер је то једно од средстава које води у ширк и претеривање у поштовању веровесника и добрих људи. Стварност сведочи о истинитости онога што је донео шеријат, и доказ је да је он од Узвишеног Бога, као и јасан и необорив доказ истинитости Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, у ономе што је од Бога донео и доставио уммету. Свако ко сагледа стање исламског света, и оно што се у њему појавило од ширка (многобоштва) и претеривања због изградње џамија над гробовима, њиховог величања, опремања простиркама, украшавања и постављања чувара за њих, са сигурношћу ће знати да су то средства која воде у ширк, и да је једна од одлика исламског законодавства забрана тога и упозорење на такву градњу.

О томе се преноси и оно што бележе Бухари и Муслим, нека им се Аллах смилује, од Аише, нека је Аллах задовољан њоме, да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао:

«لَعَنَ اللَّهُ الْيَهُودَ وَالنَّصَارَى، اتَّخَذُوا قُبُورَ أَنْبِيَائِهِمْ مَسَاجِدَ، قالَتْ عَائِشَةُ: يُحَذِّرُ مَا صَنَعُوا، قالَتْ: وَلَوْلَا ذَلِكَ لَأُبْرِزَ قَبْرُهُ، غَيْرَ أَنَّهُ خُشِيَ أَنْ يُتَّخَذَ مَسْجِدًا».

„Аллах је проклео Јевреје и кршћане, гробове својих веровесника узели су за богомоље.“ Аиша је рекла: „Тиме је упозоравао на оно што су они учинили. Да није тога, његов би гроб био показан, али је постојала бојазан да не буде узет као богомоља.“ У два Сахиха се, такође, преноси да су Умму-Селема и Умму-Хабиба, нека је Аллах задовољан њима двема, споменуле Аллаховом Посланику, саллаллаху алејхи ве селлем, цркву са сликама коју су видле у Етиопији, па Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, рече:

«أُولَئِكَ إِذَا مَاتَ فِيهِمُ الرَّجُلُ الصَّالِحُ؛ بَنَوْا عَلَى قَبْرِهِ مَسْجِدًا، وَصَوَّرُوا فِيهِ تِلْكَ الصُّوَرَ، أُولَئِكَ شِرَارُ الْخَلْقِ عِنْدَ اللَّهِ».

,,То је народ који, када им умре добар човек, над његовим гробом саграде богомољу и у њој насликају те (његове) слике. То су најгора створења код Аллаха.“

У Муслимовом Сахиху се преноси од Џундуба бин Абдуллаха, Аллах био задовољан њиме, да је рекао: „Чуо сам Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, пет дана прије његове смрти како говори:“

«إِنِّي أَبْرَأُ إِلَى اللَّهِ أَنْ يَكُونَ لِي مِنْكُمْ خَلِيلٌ، فَإِنَّ اللَّهَ قَدِ اتَّخَذَنِي خَلِيلًا، كَمَا اتَّخَذَ إِبْرَاهِيمَ خَلِيلًا، وَلَوْ كُنْتُ مُتَّخِذًا مِنْ أُمَّتِي خَلِيلًا، لَاتَّخَذْتُ أَبَا بَكْرٍ خَلِيلًا، أَلَا وَإِنَّ مَنْ كَانَ قَبْلَكُمْ كَانُوا يَتَّخِذُونَ قُبُورَ أَنْبِيَائِهِمْ وَصَالِحِيهِمْ مَسَاجِدَ، أَلَا فَلَا تَتَّخِذُوا الْقُبُورَ مَسَاجِدَ، فَإِنِّي أَنْهَاكُمْ عَنْ ذَلِكَ».

„Ја, уистину, признајем Аллаху да међу вама нисам узео себи никог за присног пријатеља, јер, уистину, мене је Аллах узео Себи за присног пријатеља, као што је и Ибрахима узео Себи за присног пријатеља. Када бих себи узимао неког за присног пријатеља од свога уммета, узео бих Ебу-Бекра. Знајте да су они који су били пре вас на гробовима својих веровесника и добрих људи правили храмове. Ви немојте правити џамије на гробљима. Заиста вам то забрањујем.“ Хадиси који се овога тичу су многобројни.

Имами, муслимански учењаци из све четири правне школе и други, нагласили су забрану грађења џамија на гробовима и упозорили на то; поступајући по сунету Аллаховог Посланика, саветујући народ и упозоравајући га да не упадне у оно у шта су упали они пре њега од залуталих Јевреја и хришћана, и њима сличних залуталих из овог народа.

Дужност Удружења за исламске науке у Јордану, као и осталих муслимана, јесте: придржавање Суннета, слеђење пута имама и чување од онога на шта су упозорили Аллах и Његов Посланик; јер у томе лежи добробит робова, њихова срећа и спас на оба света. По овом питању, неки људи се позивају на говор Узвишеног Аллаха из казивања о становницима Пећине:

﴿...قَالَ ٱلَّذِينَ غَلَبُواْ عَلَىٰٓ أَمۡرِهِمۡ لَنَتَّخِذَنَّ عَلَيۡهِم مَّسۡجِدٗا﴾

,,Направићемо на улазу у њу богомољу!“

[Ел-Кехф: 21]

Одговор на то јесте да се каже: Узвишени Аллах је обавестио да су прваци и властодршци у том времену изговорили те речи, али не у смислу одобравања и потврђивања, већ у смислу покуде, куђења и одвраћања од њихових поступака. На то указује и то да је Посланик, мир над њим, коме је објављен овај ајет и који је најбоље познавао његово тумачење, забранио своме народу да се над гробовима граде џамије, упозорио их на то, те проклео и покудио онога ко то чини.

Да је то било дозвољено, Посланик, саллалаху алејхи ве селлем, не би тако жестоко упозоравао на то, до те мере да је проклео онога ко то чини и обавестио да је он међу најгорим створењима код Узвишеног Аллаха. Ово је довољан доказ и убеђење за онога ко тражи истину. Када бисмо и претпоставили да је изграсња џамија на гробовима било дозвољено онима пре нас, нама не би било дозвољено да их у томе следимо, јер је наш верозакон дерогирао претходне верозаконе, а наш Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, последњи је посланик и његов верозакон је потпун и свеобухватан. Он нам је забранио подизање џамија на гробовима, стога нам није дозвољено да му се супротстављамо, већ смо обавезни да га следимо, да се држимо онога са чиме је дошао и да оставимо оно што је томе супротно од старих верозакона и обичаја које су сматрали добрим они који су их чинили; јер нема потпунијег верозакона од Аллаховог, нити боље упуте од упуте Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега.

Аллаха Узвишеног молимо да нас и све муслимане упути да будемо постојани у Његовој вери и да се држимо шеријата Његовог посланика Мухаммеда, нека су на њега салават и селам; у речима и делима, јавно и тајно, и у свим другим пословима, све док не сретнемо Аллаха, џелле џелалуху. Он је, уистину, Онај Који све чује и Који је близу.

Нека је салават и селам на Његова роба и посланика Мухамеда, његову часну породицу и асхабе, и све који следе његову упуту до Судњега дана.

***

sr397v4.0 - 17/08/2026