دَفْنُ المَوتَى فِي المَسَاجِدِ

Укоп умрлих у џамијама

لِسَمَاحَةِ الشَّيْخِ العَلَّامَةِ

عَبْدِ العَزِيزِ بْنِ عَبْدِ اللهِ بْنِ بَازٍ

رَحِمَهُ اللهُ

Аутор Уважени шејх

Абдул-Азиз бин Абдуллах бин Баз

بِسْمِ اللهِ الرَّحمَنِ الرَّحِيمِ

Једанаеста посланица:

Укоп умрлих у џамијама

У име Аллаха, хвала Аллаху, и нека су благослов и мир на Његовог Посланика, на његову породицу и на оне који се руководе његовом упутом. А затим:

Наишао сам на новине „Ел-Хартум“, издање од 17. 4. 1415. х.г., у којима је објављено саопштење о укопу господина Мухаммеда ел-Хасана ел-Идрисија поред његовог оца у њиховој џамији у граду Уму дурману... итд.

Због онога што је Аллах учинио обавезним, од саветовања муслимана и указивања на зло, сматрао сам да треба упозорити на то да укопавање у џамијама није дозвољено, већ је то једно од средстава које воде у ширк (многобоштво), и од дела Јевреја и кршћана због којих их је Аллах покудио, а Његов Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, проклео, као што се наводи у два Сахиха од Аише, радијаллаху анха, да је Веровесник, саллаллаху алејхи ве селлем, рекао:

«لَعَنَ اللَّهُ الْيَهُودَ وَالنَّصَارَى، اتَّخَذُوا قُبُورَ أَنْبِيَائِهِمْ مَسَاجِدَ».

„Аллах је проклео Јевреје и кршћане, гробове својих веровесника узели су за богомоље.“ Муслим бележи од Џундуба бин Абдуллаха, да је Посланик, Аллах га благословио, казао:

«أَلَا وَإِنَّ مَنْ كَانَ قَبْلَكُمْ كَانُوا يَتَّخِذُونَ قُبُورَ أَنْبِيَائِهِمْ وَصَالِحِيهِمْ مَسَاجِدَ، أَلَا فَلَا تَتَّخِذُوا الْقُبُورَ مَسَاجِدَ؛ فَإِنِّي أَنْهَاكُمْ عَنْ ذَلِكَ».

„Заиста, они који су били пре вас узимали су гробове својих посланика и својих добрих људи за богомоље. Зато не узимајте гробове за богомоље, јер вам ја то забрањујем.“ Постој много хадиса на ову тему.

Обавеза је муслиманима на сваком месту – владарима и народима – да се боје Аллаха и да се чувају онога што је Он забранио, те да своје умрле укопавају изван џамија, као што су Посланик, нека је на њега Аллахов благослов и мир, и његови асхаби, нека је Аллах задовољан њима, укопавали умрле изван џамија, а тако и они који су их у добру следили.

Шо се тиче постојања кабура Посланика, саллаллаху алејхи ве селлем, и његова два друга, Ебу Бекра и Омера, радијаллаху анхума, у његовој џамији, то није доказ за дозвољеност укопавања умрлих у џамијама; јер је он, саллаллаху алејхи ве селлем, укопан у својој кући – у кући Аише, радијаллаху анха – а затим су и његова два друга укопана с њим. Када је Велид б. Абдулмелик проширио џамију, на крају првог хиџретског столећа, соба је ушла у њен састав. Учењаци су то осудили, али је он сматрао да то не спречава проширење и да је ствар јасна и недвојбена.

Тиме сваком муслиману постаје јасно: да он, саллаллаху алејхи ве селлем, и његова два асхаба, радијаллаху 'анхума, нису укопани у џамији, и да њихово припајање џамији услед проширења није доказ за дозволу укопавања у џамијама; јер они нису у џамији, већ у његовој кући, саллаллаху алејхи ве селлем, и зато што поступак Ел-Велида не може никоме служити као доказ за то. Доказ је једино у Кур'ану и Суннету, те у консензусу исправних претходника уммета, Аллах био задовољан њима, и учинио нас њиховим следбеницима у добру.

Ради савета и скидања одговорности, написано је дана: 14. 5. 1415. х. г.

Аллах је Заштитник, Који даје успех. И нека су салават и селам на нашег Веровесника Мухаммеда, његову породицу, асхабе и све оне који их следе у добру.

***

sr397v4.0 - 17/08/2026